Новости

Међународни дан Дунава обележава се у 14 европских земаља потписница Међународне конвенције о сарадњи на заштити и одрживом коришћењу реке. Конвенција је основ за сарадњу држава ради заштите највеће европске реке на чијем сливу живи више од 80 милиона људи. Дан Дунава је установљен 2004. године од стране Међународне комисије за заштиту реке Дунав и интегрални је део сарадње свих 14 земаља потписница Конвенције о сарадњи на заштити и одрживом коришћењу реке Дунав .Министарство пољопривреде и заштите животне средине – Републичка дирекција за воде, у сарадњи са општином Земун, Градом Београдом, ЈКП „Зеленило Београд“, организује Централну прославу Дана Дунава у суботу 10. јуна 2017. године од 10:00 часова на Земунском кеју код ресторана Венеција.Друштво стручњака еколошких наука Србије честита вам Дан Дунава уз апел да га чувамо како би једнога дана и у Србији био плав.

Међународни дан река обележава се 14. марта сваке године. Ово је прилика да се подсетимо на велики значај воде као и на значај река уопште.Наша држава је богата рекама, језерима, подземним водама. У исто време бројна подручја на планети имају проблем недостатка питке воде. Ако се будемо правилно опходили према овом изузетном богатству, које се ничим не може мерити, можемо мирно размишљати о будућности, бар што се питке воде тиче.

У свету се 5. март обележава као „Дан енергетске ефикасности“. Овај еколошки датум обележава се у част првог састанка светских експерата одржаног 1998. године у Аустрији, како би се разговарало о енергетској кризи и њеним могућим решењима.Међународна агенција за енергетику (ИЕА) процењује да ће се у свету потрошња енергије повећати за 40 одсто током наредне две деценије, што значи да владе свих земаља треба да спроводе посебне мере за уштеду и рационализацију енергије.Енергетска ефикасност подразумева смањену потрошњу и електричне и топлотне енергије, а да то не наруши комфор живота и рада људи. Управо то је суштина и зелене градње која је већ тренд у свету. Шта значи имати добро изолован стан или кућу, најбоље се видело током јануарских ледених дана. Свака нова зграда ускоро ће имати енергетски пасош у коме ће писати колико енергије троши.Србија троши двоструко више енергије од светског просека, а чак шест пута више од неких земаља Ервопе, због чега нема много разлога за славље на Светски дан енергетске ефикасности.

На мочваре се дуго гледало као на бескорисне површине штетне за човека. Многе државе покушавале су се решити мочвара и претворити их у пољопривредне, корисне површине док су истовремено текли супротни процеси који су имали за циљ да заштите мочваре, као вредне природне еколошке системе.Светски дан влажних подручја обележава се 2. фебруара у свим државама света. На тај дан 1971. године у иранском граду Рамсар донета је Конвенција о заштити влажних станишта, коју је до данас потписало око 160 земаља, међу којима је и Србија.Рамсарска конвенција чини оквир за међународну сарадњу у заштити и разумном искоришћавању мочвара. На Рамсарској листи налази се преко 1830 влажних подручја од међународног значаја, која се простиру на преко 170 милиона хектара. На територији Србије данас има 9 природних добара који су на листи међународно значајних рамсарских подручја и простиру се на 55,627 ха, то су Специјални резервати природе: Обедска бара, Лудошко језеро, Стари Бегеј – Царска бара, Слано Копово, Горње Подунавље, Засавица, Пештерско поље, Лабудово окно и Предео изузетних одлика „Власина“.

Друштво стручњака еколошких наука Србије донело је одлуку да од 2018. године установи признање за животно дело. Ово признање би се додељивало искључиво лицима која су свој радни и животни век посветили очувању, заштити и унапређењу животне средине.Ово ново признање ће се ослањати на досадашња богата и позитивна искуства некадашње „Маслинова грана“ и садашње „Зелене планете“.Током 2017. године, одлучићемо уз вашу помоћ, како ће се признање звати, како ће изгледати и када ће се додељивати.Током ове године организоваћемо неколико трибина, на којима ћемо разматрати ову иницијативу.Већ сада очекујемо ваше предлоге и сугестије, које можете слати на нашу адресу: zelenaplaneta1@gmail.com

Пратилац, узрочник, или последица је глобално загревање
Глобално загревање изнад границе од 1,5 степени Целзијусових, што је идеална горња граница постављена Париским споразумом из 2015. године, изазваће у медитеранским екосистемима промене какве нису виђене у последњих десет хиљада година, наводи студија објављена у часопису „Наука“.Температуре у медитеранском басену већ су до сада порасле за 1,3 степена Целзијусова, у односу на оне средње из периода 1880-1920. године. Истовремено, глобално се бележи знатно мањи раст од 0,85 степени Целзијусових. Будући да су екосистеми Медитерана жариште светске биоразноликости, те да великом броју људи пружају важне ресурсе, укључујући изворе воде и хране, заштиту од поплава, места за одмор и рекреацију, већи раст температуре од глобалног представља озбиљан проблем.У случају наставка уобичајених људских активности, цела јужна Шпанија претвориће се у пустињу, листопадне шуме „преселиће“ се у планине, док би грмовита макија замијенила већину листопадног дрвећа на Средоземљу.Само у случају у којем би повећање температуре било ограничено испод 1,5 степени Целзијусових у односу на прединдустријска времена, екосистеми би остали унутар граница промена у последњих десет хиљада година, наводе стручњаци.

Поводом дана озонског омотача у петак 16. септембра од 10 до 12 сати одговараћемо на ваша питања из ове области

Можете доћи до нас у Земун, Хала “Пинки” , канцеларија 305, или нас позовите на телефон 011/316-23-49 и у директном разговору са магистром метеорологије Верицом Гбурчик разјаснити све недоумице око озонског омотача

Такође питања можете поставити и преко нашег facebook или twitter налога, као и преко e-maila zelenaplaneta1@gmail.com

Дакле 29. јун је Дан Дунава и обележава се у подунавским земљама. Тим поводом свим нашим пријатељима, пратиоцима, члановима Друштва а и љубитељима Дунава честитамо овај дан.

У организацији Друштва стручњака еколошких наука Србије, одржан је једнодневни семинар за здравствене раднике на тему „Превенцијa настанка болничких инфекција употребом водорастворљивих кеса“. Предавање је oдржала др Милена Грубор (биолог-еколог), као један од оснивача удружења еколога у здравству и неспорно најпризнатијих стручњака у овој области. После предавања текао је врло конструктиван разговор у области практичне примене превентивних метода, као и отклањање фактора ризика и превентивне заштите код здравствених радника као најугроженије групе. У овом дијалогу учествовала је већина посетилаца семинара. Модератор семинара био је Бранислав Маринков, а организатор Дукан Станојевић.
Упркос предузетим корацима да се смањи настанак болничких инфекција, оне и даље остају најскупљи водећи светски изазов. Већина се може спречити. Све су инфекције изузетно скупе и односе велики број људских живота како у Србији тако и у свету. Главни задатак болничких епидемиолога је одржавање високог стандарда хигијене, редукујући загађење животне средине, при чему се редукује употреба природних ресурса, и смањују се финансијски трошкови. То су практичне мере одрживе болничке екологије. Запрљан болнички веш идентификован је као извор великог броја патогених организама и представља стварни ризик од трансмисије узрочника болести. Нови европски Стандард (EN 14065) је стандард који регулише по први пут микробиолошку контролу опраног болничког веша У процесу безбедног управљања (транспорта) болничког рубља и примене SRNS-EN-14065 обавезна је употреба водорастворљивих кеса. Водорастворљиве кесе су нови еколошки производ посебно дизајниран за употребу у здравственим установама у контроли болничких инфекција, са циљем да се избегне ризик контаминације и крос – инфекције болничког особља, запослених у перионицама веша, пацијената и посетилаца здравствених установа.

У организацији Друштва стручњака еколошких наука Србије 26. јануара 2016. године, на Светски дан образовања о заштити животне средине, одржана је трибина „АКЦИЈА ЗА КЛИМУ У 21. ВЕКУ“. Трибина је одржана поводом усвајања „Париског споразума о клими“ на Конференцији УН о клими (СОР21, децембар 2015). Уводно излагање је одржала магистра метеорологије Верица Гбурчик, кореферент је била Јасминка Смаилагић, начелница Одељења за климатске прогнозе РХМЗ. После излагања уследила је дискусија. Модератор трибине био је Бранислав Маринков, организатор Дукан Станојевић.

Дана 13.11.2015. је у организацији Друштва стручњака еколошких наука Србије одржана трибина о ГМО. Референти су били проф. др Миладин Шеварлић и доцент др Татјана Бранков у препуној сали у којој није било ни једно слободно место, стајало се и у ходнику. Трибина је трајала пуна два сата. А могла је још. Договорено је да у наредних шест месеци Друштво стручњака еколошких наука Србије организује округли сто са темом „ЗА И ПРОТИВ ГМО“. Модератор трибине био је Бранислав Маринков

Друштво стручњака еколошких наука 16. 09. 2014 организовало је трибину о значају већ у великој мери оштећеног озонског омотача. Излагање је водила магистра метеорологије Верица Гбурчик. Предавање је обухватало приказ релевантних атмосферских процеса и функцијаозонског омотача и узрочно-последичних веза са ултраљубичастим сунчевим зрачењем као и интеракција са глобалном променом климе. Кроз кратак историјски преглед досадашњих мера и разултата међународне заједнице на заштити озонског омотача, провела нас је Верица Гбурчик. Модератор трибине био је проф. др Радомир Симић.