Основни циљ Друштва је да путем семинара, научних и стручних радова, домаћих и међународних пројеката, као и јавно изговорене критичке речи, утиче на промену односа према природи. Из тог разлога Друштво често организује трибине, дебате и округле столове на различите теме из области екологије, заштите здравља и животне средине.
Данас 6. децембра 2017 године напустила нас је Верица Гбурчик, диван човек, одан пријатељ, изузетан стручњак.
Били смо дугогодишњи пријатељи и сарадници, имали смо још пуно планова за заједнички рад на очувању, заштити и унапређењу животне средине. Била је једна од најактивнијих чланица Друштва стручњака еколошких наука Србије. За нас је њен одлазак ненадокнадив губитак.
Четвртог новембра се обележава светски Дан климатских промена.Од Другог светског рата на овамо, никад већи број људи није био изложен ризику обољевања и глади као што је то данас. Према извештају УН, двадесет милиона људи у три афричке земље – Нигерији, Сомалији и Јужном Судану умреће ове године, уколико им се не обезбеди хитна помоћ у храни и медицинским залихама.Да ли желимо да овако изгледати свет изможден климатским променама – свет у коме десетине, па чак и стотине милиона људи умиру од глади, болести и врућине, док ми остали, пошто живимо у мање угроженим деловима планете, у суштини не радимо ништа да то спречимо?
СВЕТСКИ ДАН ЗДРАВЕ ХРАНЕ – 16. ОКТОБАРОрганизација за храну и пољопривреду (ФАО) обележава сваке године 16. октобар – Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се 16. октобар – Светски дан хране обележава од 2001. године уз подршку Министарства здравља Републике Србије.Неколико основних напомена како сачувати намирнице у исправном стању.• Обавезно перите руке сапуном и водом пре и током припреме хране.• Оперите руке сапуном и топлом водом после употребе тоалета.• Оперите и дезинфикујте све радне површине и прибор који сте користили за припрему хране.• Заштитите намирнице од инсеката и глодара• Увек одвајајте месо и рибу од осталих намирница приликом припреме.• За припрему свежих намирница користите посебан прибор и даске за сечење.• Чувајте храну у добро затвореним посудама да бисте избегли контакт између свеже и већ припремљене хране.• Кувајте храну темељно, посебно месо, живину, јаја и морске плодове.• Пустите да супа и чорба ври неколико минута да бисте били сигурни да је температура премашила 7000C. Уверите се да су сокови из термички обрађених меса и рибе бистре боје, а никако ружичасти. • Раније припремљену храну прокувајте пре употребе.• Не остављајте скувану храну на собној температури дуже од два сата.• Све свеже и скуване намирнице које се брзо кваре неопходно је чувати у фрижидеру.• Приликом отапања замрзнутих намирница прво их ставите у фижидер неколико сати, а тек онда отапајте на собној температури.• Користите исправну воду са чесме или флаширану воду за пиће или припрему хране.• Бирајте свеже намирнице.• Добро оперите поврће и воће под млазом хладне воде пре чишћења и употребе.• Проверите датум производње и рок трајања намирница на паковању.
Светски дан заштите животињаобележава се 4. октобра још од 1931. године. Почело је у Фиренци на конвенцији еколога. У то време овај дан се прослављао као дан св. Фрање Асишког, свеца заштитника животиња и животне средине..Временом је изгубио своје верско обележје и одавно представља празник свих љубитеља и заштитника животиња без обзира на веру и нацију.
Међународни дан Дунава обележава се у 14 европских земаља потписница Међународне конвенције о сарадњи на заштити и одрживом коришћењу реке. Конвенција је основ за сарадњу држава ради заштите највеће европске реке на чијем сливу живи више од 80 милиона људи. Дан Дунава је установљен 2004. године од стране Међународне комисије за заштиту реке Дунав и интегрални је део сарадње свих 14 земаља потписница Конвенције о сарадњи на заштити и одрживом коришћењу реке Дунав .Министарство пољопривреде и заштите животне средине – Републичка дирекција за воде, у сарадњи са општином Земун, Градом Београдом, ЈКП „Зеленило Београд“, организује Централну прославу Дана Дунава у суботу 10. јуна 2017. године од 10:00 часова на Земунском кеју код ресторана Венеција.Друштво стручњака еколошких наука Србије честита вам Дан Дунава уз апел да га чувамо како би једнога дана и у Србији био плав.
Међународни дан река обележава се 14. марта сваке године. Ово је прилика да се подсетимо на велики значај воде као и на значај река уопште.Наша држава је богата рекама, језерима, подземним водама. У исто време бројна подручја на планети имају проблем недостатка питке воде. Ако се будемо правилно опходили према овом изузетном богатству, које се ничим не може мерити, можемо мирно размишљати о будућности, бар што се питке воде тиче.
У свету се 5. март обележава као „Дан енергетске ефикасности“. Овај еколошки датум обележава се у част првог састанка светских експерата одржаног 1998. године у Аустрији, како би се разговарало о енергетској кризи и њеним могућим решењима.Међународна агенција за енергетику (ИЕА) процењује да ће се у свету потрошња енергије повећати за 40 одсто током наредне две деценије, што значи да владе свих земаља треба да спроводе посебне мере за уштеду и рационализацију енергије.Енергетска ефикасност подразумева смањену потрошњу и електричне и топлотне енергије, а да то не наруши комфор живота и рада људи. Управо то је суштина и зелене градње која је већ тренд у свету. Шта значи имати добро изолован стан или кућу, најбоље се видело током јануарских ледених дана. Свака нова зграда ускоро ће имати енергетски пасош у коме ће писати колико енергије троши.Србија троши двоструко више енергије од светског просека, а чак шест пута више од неких земаља Ервопе, због чега нема много разлога за славље на Светски дан енергетске ефикасности.
На мочваре се дуго гледало као на бескорисне површине штетне за човека. Многе државе покушавале су се решити мочвара и претворити их у пољопривредне, корисне површине док су истовремено текли супротни процеси који су имали за циљ да заштите мочваре, као вредне природне еколошке системе.Светски дан влажних подручја обележава се 2. фебруара у свим државама света. На тај дан 1971. године у иранском граду Рамсар донета је Конвенција о заштити влажних станишта, коју је до данас потписало око 160 земаља, међу којима је и Србија.Рамсарска конвенција чини оквир за међународну сарадњу у заштити и разумном искоришћавању мочвара. На Рамсарској листи налази се преко 1830 влажних подручја од међународног значаја, која се простиру на преко 170 милиона хектара. На територији Србије данас има 9 природних добара који су на листи међународно значајних рамсарских подручја и простиру се на 55,627 ха, то су Специјални резервати природе: Обедска бара, Лудошко језеро, Стари Бегеј – Царска бара, Слано Копово, Горње Подунавље, Засавица, Пештерско поље, Лабудово окно и Предео изузетних одлика „Власина“.
Друштво стручњака еколошких наука Србије донело је одлуку да од 2018. године установи признање за животно дело. Ово признање би се додељивало искључиво лицима која су свој радни и животни век посветили очувању, заштити и унапређењу животне средине.Ово ново признање ће се ослањати на досадашња богата и позитивна искуства некадашње „Маслинова грана“ и садашње „Зелене планете“.Током 2017. године, одлучићемо уз вашу помоћ, како ће се признање звати, како ће изгледати и када ће се додељивати.Током ове године организоваћемо неколико трибина, на којима ћемо разматрати ову иницијативу.Већ сада очекујемо ваше предлоге и сугестије, које можете слати на нашу адресу: zelenaplaneta1@gmail.com
Пратилац, узрочник, или последица је глобално загревање
Глобално загревање изнад границе од 1,5 степени Целзијусових, што је идеална горња граница постављена Париским споразумом из 2015. године, изазваће у медитеранским екосистемима промене какве нису виђене у последњих десет хиљада година, наводи студија објављена у часопису „Наука“.Температуре у медитеранском басену већ су до сада порасле за 1,3 степена Целзијусова, у односу на оне средње из периода 1880-1920. године. Истовремено, глобално се бележи знатно мањи раст од 0,85 степени Целзијусових. Будући да су екосистеми Медитерана жариште светске биоразноликости, те да великом броју људи пружају важне ресурсе, укључујући изворе воде и хране, заштиту од поплава, места за одмор и рекреацију, већи раст температуре од глобалног представља озбиљан проблем.У случају наставка уобичајених људских активности, цела јужна Шпанија претвориће се у пустињу, листопадне шуме „преселиће“ се у планине, док би грмовита макија замијенила већину листопадног дрвећа на Средоземљу.Само у случају у којем би повећање температуре било ограничено испод 1,5 степени Целзијусових у односу на прединдустријска времена, екосистеми би остали унутар граница промена у последњих десет хиљада година, наводе стручњаци.
Поводом дана озонског омотача у петак 16. септембра од 10 до 12 сати одговараћемо на ваша питања из ове области
Можете доћи до нас у Земун, Хала “Пинки” , канцеларија 305, или нас позовите на телефон 011/316-23-49 и у директном разговору са магистром метеорологије Верицом Гбурчик разјаснити све недоумице око озонског омотача
Такође питања можете поставити и преко нашег facebook или twitter налога, као и преко e-maila zelenaplaneta1@gmail.com
Дакле 29. јун је Дан Дунава и обележава се у подунавским земљама. Тим поводом свим нашим пријатељима, пратиоцима, члановима Друштва а и љубитељима Дунава честитамо овај дан.
